KATASTROFE

MOGUĆE KATASTROFE KAO POSLEDICE PROCESA NESTANDARDNE NADOGRADNJE STANBENIH ZGRADA U GRADOVIMA

                                                                                                               Autori

                                                                                                  Dr.Tojagić Budimir

                                                                                                   Dr.Tojagić Miodrag

MOGUĆE KATASTROFE KAO POSLEDICE PROCESA NESTANDARDNE NADGRADNJE STANBENIH ZGRADA U GRADOVIMA

POSIBILE CATASTROPHE AS EFFECT OF THE PROCESS SUBSTANDARD OF BUILDING ROOFTOP EXTENSIONS ON RESINDENTIAL BUILDINGS IN TOWNS

Rezime:Nadogradnja stanbenih zgrada izaziva višestruke posledice koje se pre svega odražavaju na samom objektu kroz promene u njegovom arhitektonskom,funkcionalnom i konstruktivnom sklopu.

Summary: Building rooftop extensions on existing residential buildings results in variuos consequences, ranging from transformations in the architectural, functional and constructional framework

U zemljama koje se nalaze u seizmičkim aktivnim područijima,seizmička zaštita objekata se reguliše odgovarajućim tehničkim propisima.S obzirom da se seizmički rizik u urbanim sredinama tokom vremena povećava ,u svetu je realizovan niz eksperimentalnih i teoriskih istraživanja u cilju povećanja ponašanja konstrukcija za vreme zemljotresa,a i danas su određeni aspekti seizmičke zaštite predmet intezivnih istraživanja.Još uvek su na snazi ,sada već uveliko zastareli ,propisi iz 1981.god.,tako da današnji nivo seizmičke zaštite ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu kako privrednih resursa,tako i ljudskih života.Katastrofalne posledice iz dogođenih zemljotresa ukazuju na potrebu za novim postupcima proračuna,kao i definisanje novih projektnih kriterijumima,koji bi obezbedili potrebnu bezbednost objekata i njihovih korisnika,ali i smanjila oštećenja objekata na prihvatljiv nivo.

U samoj činjenici da nadogradnja zgrada uzrokuje promene i posledice i u konstruktivnom smislu,ogleda se sva kompleksnost ovog problema,što zahteva naročitu pažnju pri njegovom rešavanju.

UVOD

U prethodnoj deceniji prisutna je pojava nadgradnje postojećih višeporodičnih stambenih zgrada i formiranjem potkrovnih etaža, a sve sa ciljem sanacije ravnih krovova i dobijanja novog, u tržišnim uslovima, jeftinog stambenog prostora.

Obzirom na relativnu starost postojećih stambenih zgrada i potrebu za saniranjem dotrajale izolacije ravnih krovova, bilo je neophodno istražiti eventualne mogućnosti racionalnijeg korišćenja ovog gradskog prostora. Ravni krovovi, da bi efikasno obavljali svoju funkciju zaštite, zahtevaju velika finansijska sredstva za permanentno i povremeno održavanje i rekonstrukciju.

Neophodnost rekonstrukcije ravnih krovova, kao i stambeni deficit i visoke cene stanova u novogradnji, prouzrokovale su masovnu nadogradnju stambenih objekata.

Karakteristične nadogradnje u gradskim područijima se mogu podeliti u tri grupe :

Prva, i na žalost malobrojna grupa nadogradnji je ona u koju spadaju kvalitetne nadogradnje u kojima su novi autorI uspeli da nenametljivo ili originalno povećaju spratnost dogradnjom ili adaptacijom najviših delova građevina ili pak dodajući nove delove zgrade, gradili i potpuno nove objekte.

Drugu grupu čine one nadogradnje koje možemo okarakterisati kao nemaštovite, bezlične u arhitektonskom smislu. Njih je najviše.

Trećoj grupi pripadaju intervencije koje sa statičkog gledišta možemo oceniti kao opasne i koje će verovatno u bližoj ili daljoj budućnosti morati da pretrpe rekonstrukciju, jer bi mogle dovesti do rušenja nadograđenih delova zgrade. U nedostatku finansijskih sredstava i stručne pomoći mnogi od nadograđenih objekata su potpuno nestručno završeni i van kontrole građevinske inspekcije koja u to vreme nije imala moć za obavljanje svoje delatnosti. Na taj način su ovako nadograđeni objekti postali potencijalna opasnost po život građana, pogotovo što mnogi do sad nisu ni legalizovani, iako su useljeni i u tadašnjim uslovima priključeni na svu potrebnu infrastrukturu neophodnu za funkcionisanje stambenog objekta.

1.NADOGRADNJA U BEOGRADU

U mnogim Beogradskim naseljima je urađena nadgradnja postojećih zgrada. Ovakvih slučajeva posebno mnogo ima na Karaburmi, ali ne zaostaje čak ni širi centar grada.

Sl.1. Slučaj nadogradnje u Beogradu

Nadziđivanje zgrada nije problem samo u Beogradu, već i u ostalim gradovima Srbije.Nestručno nadziđivanje prouzrokuje brojne probleme , jer se često dešava da u zgradi popuca stepenište, prokišnjava u stanovima ispod. Takođe, mnoge od ovih nadograđenih zgrada ne ispunjavaju ni osnovne arhitektonske kriterijume, pa odudaraju od ostatka zgrade.
Ne postoji tačan podatak o broju nadzidanih zgrada u Srbiji

 
Po novom Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009,za nadziđivanje postoječih zgrada potrebno je pribaviti lokacijsku dozvolu i posle nje građevinsku dozvolu za izgradnju.
 
Za lokacijsku dozvolu je potrebno obezbediti imovinsko-pravni osnov, odnosno saglasnost stanara za nadziđivanje. Pored toga, moraju biti zadovoljeni urbanistički uslovi. To znači da spratnost ne sme preći propisanu po planu detaljne regulacije, a mora da se obezbedi i odgovarajući broj parking mesta. Kada se dobije lokacijska dozvola, po njoj se radi glavni projekat.
 
U okviru glavnog projekta mora da se proveri stanje postojeće zgrade, posebno temelja i nosivosti tla.Neophodno je uraditi takozvani geotehnički elaborat, zatim stanje i nosivost postojeće konstrukcije, kao i statiku za novo projektovano rešenje.

Uslovi za nadogradnju

Nadziđivanje mora da se obavlja u skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu, Zakonom o planiranju i uređivanju prostora i naselja, Zakonom o stanovanju, propisima o projektovanju i drugim obavezujućim propisima
– Svi potpisi stanara
– Lokacijska dozvola
– Građevinska dozvola
– Odobreni urbanistički uslovi (indeks zauzetosti parcele, povećanje spratnosti)
– Saglasnost arhitekte koji je radio idejni projekat ili Društva arhitekata
– Dokaz o nosivosti temelja
– Dokaz o seizmičkoj podobnosti nadogradnje
– Obezbeđena dodatna parking mesta
– Saglasnost Sektora za vanredne situacije
– Plaćena naknada Direkciji za građevinsko zemljište

Nadgradnja može da bude opasna, a pre svega sa aspekta stabilnosti i to posebno na seizmičke potrese. Zbog toga je, neophodno da se u ovakvim projektima uradi i seizmički proračun.
 
Licencirani inženjeri potpisuju ove projekte. Projekat mora da ima i tehničku kontrolu, potpisanu takođe od licenciranog inženjera. Opasnost kod ovih nadogradnji je i samo izvođenje radova, koje mora da ima posebne mere zaštite, jer se najčešće postojeći stanovi ne iseljavaju, tako da su stanari stalno prisutni na gradilištu ili u blizini.
 
Problema kod nadziđivanja ima a najčešći je taj da se nadogradnja počinje bespravno i pored revnosnog rada inspekcije. Uglavnom se radi noću i vikendom, kada je i smanjena aktivnost inspektora.
 
– Otkriju se postojeće zgrade, ne obezbede se od prokišnjavanja i tada dođe do poplava u postojećim stanovima. Čak i ako postoje dozvole i projekti, investitori u trci za profitom često nadziduju po koji sprat više u nadi da će ih legalizovati. Zbog povećanih statičkih i seizmičkih uticaja u tom slučaju dolazi do dodatnih sleganja temelja, pojava naprslina i ugrožavanja ukupne stabilnosti objekta.
 
Tačan podatak o broju ovakvih nadzidanih zgrada u Beogradu i Srbiji ne postoji.

 2.POSLEDICE KATASTROFALNIH ZEMLJOTRESA SU NEPOSTOVANJE I ZA OBILAŽENJE PROPISA U IZGRADNJI

Tek kada se negde, na nekoj tački zemaljske kugle, dogodi katastrofa, kao što je veći zemljotres, počinjemo da razmišljamo šta je takvu kataklizmu moglo da predupredi. Da su građevinari stub zaštite od zemljotresa i nije novost. Međutim, pravila i propisi za gradnju razlikuju se od zemlje do zemlje.

Tek posle razornog potresa u Skoplju 1963., SFRJ je 1964.godine, usvojila Privremene tehničke propise za građenje u seizmičkim područjima.

– Tada je počela da se primenjuje vertikalna betonska serklaža u zidanim objektima kojom je u znatnoj meri pojačana seizmički otpornost. Pre toga su se postavljale samo horizontalne serklaže u okviru betonske tavanice. Prema ovim propisima, sve veće konstrukcije morale su da se rade sa vertikalnim betonskim elementima. Zato su zgrade sagrađene posle 1963. bolje od prethodnih. Godine 1981. pojavio se novi pravilnik s nekoliko dopuna. U Evropi je na snazi „Evro kod 8”, koji kod nas još nije uveden. i dalje važi dopunjeni pravilnik iz 1981.

– Beograd je u osmoj zoni. Zato sve mora da se gradi za osmi stepen potresa. Seizmički proračun gradnje odnosi se na horizontalnu silu jer pomeranje tla tako pomera konstrukciju. Sve je opisano i propisano u 200 članova pravilnika.

– Ukoliko se propisi zaobilaze i štedi na materijalu, u slučaju eventualnih potresa očekivana je veća šteta nego što bi bila da su građevinski radovi sprovedeni u skladu s propisima. Trusovi koji se dešavaju svuda u svetu moraju da budu ozbiljna opomena: i za državu, i za inženjere i za investitore. Interes države nije jeftina, već stabilna i seizmička otporna gradnja. Zgrade moraju da potraju najmanje 50 godina. Ceo pravilnik je svojevrstan statički proračun i ako se on primenjuje sve građevine su otporne na seizmičko razaranje.

Primer za to je zemljotres u Mionici i valjevskom kraju od pre nekoliko godina.

– Pogledate li podatke, videćete da to, uopšte, nije bila jačina koja bi napravila onoliku štetu. Uništene su i nove zgrade, što znači da propisi nisu poštovani.

Najveća nevolja u Srbiji je nadogradnja. Zato je pravo pitanje šta bi se s takvim zgradama dogodilo kod manjih i direktnih zemljotresa.

U tim slučajevima i sam propis je veoma loš jer nadogradnju spominje samo u jednom članu, a onda je to prepušteno individualnim tumačenjima i naravno u većini slučajeva prihvataju se lakši proračuni da bi investitor jeftinije prošao. I nadogradnja u Beogradu nije obrađena seizmički kako treba.